Пређи на садржај
Минијатура Жиче са бочне стране: црвени зидови, кула лево и купола десно.
НемањићиТабла 03 · Саграђена око 1206–1221.

Жича

Манастир Вазнесења Христовог, прво седиште самосталне српске цркве · Краљево

Жичу је подигао Стефан Првовенчани између 1206. и 1221. године. Ту је Свети Сава 1219. сместио седиште самосталне српске архиепископије, а у њој су крунисани краљеви. Црвене фасаде чине је препознатљивом и данас.

Како је изгледала кад је подигнута

Жича — Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње.
Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње. Привремена илустрација, генерисана рачунаром.

Минијатура и оригинал

Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Жичом код Краљева. Обратите пажњу на црвену боју фасада и на кулу над улазом.

Историја

Када је српска црква 1219. године постала самостална, њено прво седиште није била стара престоница, већ нова задужбина краља Стефана – Жича. У њој су се крунисали владари и устоличавали архиепископи. Зато је народ памти као „седмовратну“ Жичу.

Прочитај целоПрикажи мање

Манастир је подигао Стефан Немањић, средњи син Стефана Немање. Радови су почели 1206. или 1207. године, а цркву Вазнесења Христовог, или Светог Спаса, градитељи су у главном завршили до 1221. године. Стефан је 1217. године добио краљевски венац и остао запамћен као Стефан Првовенчани, први крунисани краљ из лозе Немањића.

Велику улогу у подизању манастира имао је његов млађи брат Сава. Када је 1219. године у Никеји постављен за првог српског архиепископа, Сава је седиште нове, самосталне цркве сместио управо у Жичу. Према Републичком заводу за заштиту споменика културе, он је био и идејни аутор неких архитектонских решења и програма живописа. Из Цариграда је довео сликаре који су осликали цркву.

На Спасовдан, храмовну славу манастира, 1221. године Сава је у Жичи сазвао црквено-народни сабор. Ту је, по православном обреду, крунисао брата Стефана и рукоположио епископе, своје ученике. Првовенчани је желео да се и будући краљеви крунишу у Жичи. Легенда каже да је за сваког новог краља пробијана нова врата, па је манастир назван Седмоврата.

Крајем XIII века манастир је страдао у пљачкашком упаду, највероватније непосредно после 1291. године. Седиште архиепископије тада је пренето у цркву Светих апостола код Пећи. Почетком XIV века Жичу је обновио краљ Милутин, па у цркви данас постоје два слоја фресака: старији, из времена око 1220. године, и млађи, из Милутиновог доба.

Под турском влашћу манастир је више пута пустео и поново оживљавао. Обнова је почела 1856. године, а у Жичи су миропомазани и краљеви Александар и Петар из новог доба, настављајући традицију Немањића. Велика обнова између два светска рата изведена је према пројекту архитекте Александра Дерока, уз старање епископа Николаја Велимировића. Тада је подигнута и мала црква Светог Саве.

Немачка војска је 10. октобра 1941. године бомбардовала цркву Светог Спаса и спалила манастирске зграде, штампарију и библиотеку. После земљотреса 1987. године уследила је велика конзерваторска обнова, заснована на научним истраживањима, којом је руководила архитекта Милка Чанак-Медић.

Жича је 1979. године проглашена за непокретно културно добро од изузетног значаја. Данас је женски манастир Епархије жичке, надомак Краљева.

Личности и догађаји

  • Ктитор · око 1166–1227

    Стефан Првовенчани

    Средњи син Стефана Немање. Владао је као велики жупан, а од 1217. године као први крунисани краљ Србије. Подигао је Жичу и одредио да се у њој крунишу српски краљеви. Написао је и „Житије Светог Симеона“, о свом оцу. Сахрањен је у Студеници.
  • Први српски архиепископ · око 1175–1235

    Свети Сава

    Растко Немањић, најмлађи син Стефана Немање. Замонашио се на Светој гори и био игуман Студенице. Године 1219. постао је први архиепископ самосталне српске цркве и њено седиште сместио у Жичу. Утицао је на изглед цркве и њен живопис.
  • Обновитељ · око 1253–1321

    Краљ Милутин

    Краљ Србије од 1282. до 1321. године. После разарања крајем XIII века обновио је Жичу, а његови сликари осликали су цркву други пут, поновивши првобитни распоред фресака.
  • Архитекта · XX век

    Александар Дероко

    Архитекта по чијем је пројекту Жича обновљена између два светска рата. Израдио је и план новог епископског двора.
  • Догађај · 1219

    Самостална српска црква

    Сава Немањић постаје први српски архиепископ, а Жича седиште аутокефалне архиепископије.
  • Догађај · 1221

    Сабор у Жичи

    На Спасовдан Сава сазива црквено-народни сабор, крунише брата Стефана по православном обреду и поставља епископе.
  • Догађај · после 1291

    Разарање и пренос седишта

    Манастир страда у пљачкашком упаду, а седиште архиепископије прелази у Пећ. Почетком XIV века Жичу обнавља краљ Милутин.
  • Догађај · 1941

    Бомбардовање

    Немачка војска бомбардује цркву и спаљује манастирске зграде, штампарију и библиотеку.
  • Догађај · 1987

    Земљотрес и обнова

    Земљотрес оштећује манастир; обнова враћа цркви Светог Спаса изглед са почетка XIII века.

Из књижевности

О, радуј се, лавро седмовратна Света Жичо на Морави хладној! Ужди своје пламене олтаре, Отпој славу Богу великоме, Задужбино Богу посвећена;
— Алекса Шантић, Неименована песма („Горе наше пропојте весељем…“), 1903, 1903

Овим стиховима Алекса Шантић 1903. године поздравља Жичу као крунидбени манастир, у тренутку када Србија добија новог краља. Име „седмовратна“ подсећа на легенду о вратима која се отварају за сваког новог краља.

Архитектура

Рашка школа

Жича је једна од првих и најважнијих цркава рашке градитељске школе. Њен изглед касније је постао узор за многе српске цркве XIII века.

Црква има један брод са куполом, а са стране се налазе правоугаоне певнице и бочни параклиси. На истоку је широка апсида, а на западу унутрашња и спољна припрата са високом кулом. Фасаде су обојене црвено, по угледу на манастире Свете горе, а уз кровне венце теку романички мермерни лучићи (аркадице). Источно од главне цркве стоји мала црква Светих Теодора Тирона и Стратилата из XIV века.

Где је оригинал

Краљево

Отвори у Google мапама

Повезани споменици

Извори(6)
  1. Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Жича (СК 159), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  2. Википедија (sr), Манастир Жича, Википедија на српском језику, ревизија 31046273 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  3. Википедија (sr), Стефан Немањић, Википедија на српском језику, ревизија 31684135 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  4. Алекса Шантић, Неименована песма („Горе наше пропојте весељем…“), 1903, Текст према Викизворнику, ревизија 10720, 1903
  5. Википедија (sr), Свети Сава, Википедија на српском језику, ревизија 31089418 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  6. Википедија (sr), Стефан Милутин, Википедија на српском језику, ревизија 31740188 (приступљено 4. 10. 2026), 2026