Пређи на садржај
Минијатура Пећке патријаршије са источне стране: црвени зидови, апсиде и куполе спојених цркава.
НемањићиСаграђена око 1230–1337.

Пећка патријаршија

Манастир са четири цркве, вековно седиште српских архиепископа и патријараха · Пећ

На улазу у Руговску клисуру, код Пећи, четири спојене цркве из XIII и XIV века чине манастир Пећку патријаршију. Вековима је био седиште и гробно место српских архиепископа и патријараха. Од 2006. године део је Унескове светске баштине.

Како је изгледала кад је подигнута

Пећка патријаршија — Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње.
Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње. Привремена илустрација, генерисана рачунаром.

Минијатура и оригинал

Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Пећком патријаршијом. Обратите пажњу на то како су четири цркве спојене заједничком припратом.

Историја

Када је Жича страдала крајем XIII века, поглавари српске цркве нашли су нов дом код Пећи, на улазу у клисуру Пећке Бистрице. Ту су, један до другог, подизали своје цркве и ту су сахрањивани. Од 1346. године ово је седиште српског патријарха.

Прочитај целоПрикажи мање

Још за живота Светог Саве на овом месту основан је метох манастира Жиче. Други српски архиепископ, Арсеније I, подигао је на њему цркву Светих апостола. Арсенијевом заслугом црква је осликана око 1260. године. Желео је да средиште цркве буде на мање угроженом месту, ближе средишту државе.

Наредни архиепископи градили су даље. Архиепископ Никодим подигао је уз северну страну Светих апостола цркву Светог Димитрија. Архиепископ Данило II, писац и учени монах, саградио је са јужне стране цркву Богородице Одигитрије и малу цркву Светог Николе. Испред све три велике цркве подигао је монументалну припрату у облику отвореног трема, са високом кулом. Тако је настао јединствен склоп од четири цркве повезане једном припратом.

Године 1346, у време стварања Српског царства, српска архиепископија уздигнута је на степен патријаршије. На сабору у Скопљу архиепископ Јоаникије II проглашен је за првог српског патријарха, са седиштем у Пећком манастиру. Отуда и назив Пећка патријаршија.

После пада српских земаља под турску власт патријаршија се угасила, а српске епархије потпале су под Охридску архиепископију. Обновљена је 1557. године, избором патријарха Макарија Соколовића, и поново окупила православне Србе под једном црквеном влашћу. Тада су зазидани отвори Данилове припрате, а 1565. године она је живописана. Пећка патријаршија укинута је 1766. године, а њене епархије потчињене Цариградској патријаршији.

У XIX веку манастир је више пута пљачкан, али су монаси и игумани упорно подизали нове грађевине. После уједињења српске цркве у Пећи је 1924. године устоличен патријарх Димитрије, и од тада се сви српски патријарси устоличују у Пећкој патријаршији. Конзерваторски радови 1931–1932. године, које је водио архитекта Ђурђе Бошковић, делимично су вратили првобитни изглед.

Манастир је непокретно културно добро од изузетног значаја. Унеско га је 2006. године уписао на Листу светске баштине, као део добра „Средњовековни споменици на Косову“, и истовремено на Листу угрожене светске баштине.

Личности и догађаји

  • Ктитор цркве Светих апостола · ? – 1266

    Архиепископ Арсеније I

    Наследник Светог Саве и други српски архиепископ, од 1233. до 1263. године. На жичком метоху код Пећи подигао је цркву Светих апостола и побринуо се да буде осликана. Српска православна црква слави га као светитеља.
  • Ктитор и писац · око 1270–1337

    Архиепископ Данило II

    Архиепископ српски од 1324. до 1337. године, раније игуман Хиландара. Подигао је цркве Богородице Одигитрије и Светог Николе и велику припрату са кулом. Био је и значајан писац, аутор житија српских краљева и архиепископа.
  • Обновитељ патријаршије · патријарх 1557–1571

    Патријарх Макарије Соколовић

    Изабран 1557. године, када је обновљена Српска патријаршија са средиштем у Пећи. Обезбедио је њено признање и опстанак, па се сматра једним од најзначајнијих поглавара српске цркве.
  • Сликар · XVII век

    Георгије Митрофановић

    Један од најдаровитијих сликара свог доба. Око 1619/1620. године обновио је фреске у цркви Светог Димитрија и осликао манастирску трпезарију.
  • Догађај · 1346

    Српска патријаршија

    На сабору у Скопљу архиепископ Јоаникије II проглашен је за првог српског патријарха, са седиштем у Пећи.
  • Догађај · 1557

    Обнова патријаршије

    Избором Макарија Соколовића обновљена је Српска патријаршија са седиштем у Пећи.
  • Догађај · 1766

    Укидање

    Пећка патријаршија је укинута, а њене епархије потчињене Цариградској патријаршији.
  • Догађај · 1924

    Устоличење патријарха Димитрија

    После уједињења српске цркве први патријарх обновљене патријаршије устоличен је у Пећи; од тада се ту устоличавају сви српски патријарси.
  • Догађај · 2006

    Светска баштина

    Унеско уписује манастир на Листу светске баштине, као део добра „Средњовековни споменици на Косову“.

Из књижевности

Саградише Високе Дечане, Баш Дечане више Ђаковице; Паћаршију више Пећи равне;
— Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Зидање Раванице, у: Српске народне пјесме, књига друга

У народној песми „Зидање Раванице“ кнегиња Милица набраја задужбине Немањића да би кнеза Лазара подстакла да и сам подигне цркву. Међу првима помиње „Паћаршију више Пећи равне“ – тако је народ звао Пећку патријаршију, седиште српских патријараха.

Архитектура

Рашка школа

Пећка патријаршија није једна црква, већ четири цркве спојене у целину. У средини је најстарија, црква Светих апостола. Са њене северне стране је црква Светог Димитрија, а са јужне црква Богородице Одигитрије и мала црква Светог Николе.

Испред западних фасада три велике цркве архиепископ Данило II подигао је монументалну припрату. Првобитно је била отворен трем са двојним аркадама, а у XVI веку отвори су зазидани. На зидовима пећких цркава може се пратити цела историја стилова српског средњовековног зидног сликарства, од XIII до XVII века. Бојење фасада у црвено 2008. године изазвало је оштре расправе у стручној јавности.

Где је оригинал

Пећ · УНЕСКО светска баштина

Отвори у Google мапама

Повезани споменици

Извори(7)
  1. Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Пећка патријаршија (СК 1370), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  2. Википедија (sr), Манастир Пећка патријаршија, Википедија на српском језику, ревизија 31447371 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  3. Википедија (sr), Пећка патријаршија, Википедија на српском језику, ревизија 30852777 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  4. Википедија (sr), Архиепископ српски Арсеније I, Википедија на српском језику, ревизија 31714293 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  5. Википедија (sr), Архиепископ српски Данило II, Википедија на српском језику, ревизија 31713860 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  6. Википедија (sr), Патријарх српски Макарије, Википедија на српском језику, ревизија 31508593 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  7. Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Зидање Раванице, у: Српске народне пјесме, књига друга, Текст према Викизворнику, ревизија 79993