
Грачаница
Манастир Успења Пресвете Богородице, задужбина краља Милутина · Грачаница
Грачаницу је подигао краљ Милутин и осликао до 1321. године. Петокуполна црква са основом уписаног крста спада у врхунска остварења српске средњовековне архитектуре. На њеним зидовима је и чувени портрет краљице Симониде. Од 2006. део је Унескове светске баштине.
Како је изгледала кад је подигнута

Минијатура и оригинал
Галерија
Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Грачаницом. Обратите пажњу на пет купола и на смењивање камена и опеке.
Историја
Десетак километара од Приштине уздиже се црква са пет купола, једно од врхунских остварења српске средњовековне архитектуре. Подигао ју је краљ Милутин, један од најмоћнијих српских владара средњег века. Посветио ју је Успењу Пресвете Богородице.
Прочитај целоПрикажи мање
На месту Грачанице раније се налазила старија црква, седиште Липљанске епископије. Краљ Стефан Урош II Милутин, који је владао Србијом од 1282. до 1321. године, подигао је на том месту нову цркву у другој деценији XIV века. Њено подизање обично се смешта у године око 1315–1321. Задужбину је богато обдарио имањима и повластицама, а о томе сведочи и текст Милутинове повеље исписан на зиду цркве.
Цркву су осликали чувени сликари из Солуна, Михаило и Евтихије, који су живопис завршили до 1321. године – године Милутинове смрти. Међу фрескама су портрети самог краља и његове супруге Симониде, ћерке византијског цара Андроника II Палеолога. Милутин и Симонида приказани су као владари по вољи Божјој: анђели им с неба доносе круне. У припрати су насликани родословно стабло Немањића и Страшни суд.
У XIV и XV веку Грачаница је била значајно духовно и уметничко средиште. У XIV веку цркви је дозидана спољна припрата. Средином XV века област је потпала под османску власт, али је манастир остао седиште Липљанске епархије. Године 1539. у манастиру је основана Грачаничка штампарија, у којој је приређен Грачанички октоих. Око 1570. године осликана је спољна припрата, у којој су и портрети српских архиепископа и патријараха.
Крајем XVII и почетком XVIII века манастир је опљачкан, а монашки живот се привремено угасио, па је црква служила као парохијска. Обнова манастира и порте изведена је од 1937. до почетка 1941. године. После Другог светског рата Грачаница је постала женски манастир, у коме монахиње и данас живе.
Од 1999. године у Грачаници је седиште епископа рашко-призренског. Манастир је непокретно културно добро од изузетног значаја. Унеско га је 2006. године уписао на Листу светске баштине, као део добра „Средњовековни споменици на Косову“, и истовремено на Листу угрожене светске баштине.
Личности и догађаји
Ктитор · око 1253–1321
Краљ Милутин
Стефан Урош II Милутин, краљ Србије од 1282. до 1321. године, један од најмоћнијих српских владара средњег века. Био је велики ктитор: подигао је или обновио многе цркве. У Грачаници је насликан како му анђели с неба доносе круну.Краљица · 1294 – после 1345
Краљица Симонида
Ћерка византијског цара Андроника II Палеолога. Удата је за краља Милутина као гаранција мира између Византије и Србије. Њен портрет у Грачаници инспирисао је песму Милана Ракића „Симонида“. Умрла је као монахиња у Цариграду.Сликари · XIV век
Михаило и Евтихије
Чувени сликари из Солуна, који су радили за краља Милутина. Живопис Грачанице завршили су до 1321. године.Догађај · око 1315–1321
Подизање цркве
Краљ Милутин гради нову цркву на месту старијег седишта Липљанске епископије.Догађај · 1321
Завршетак живописа
Михаило и Евтихије завршавају фреске у цркви.Догађај · 1539
Грачаничка штампарија
У манастиру почиње да ради штампарија у којој је приређен Грачанички октоих.Догађај · 2006
Светска баштина
Унеско уписује Грачаницу на Листу светске баштине, као део добра „Средњовековни споменици на Косову“.
Из књижевности
И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје,
Тако на мене, са мрачнога зида, На ишчађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, — Твоје већ давно ископане очи!
Песма Милана Ракића „Симонида“ носи поднаслов „Фреска у Грачаници“. Песник стоји пред оштећеним портретом краљице, коме су некада ископане очи, и пореди их са звездама које још светле иако су давно угасле.
Архитектура
Српско-византијски стил
Грачаница је петокуполна црква са основом уписаног крста и спада у врхунска архитектонска остварења своје епохе. Има три апсиде. Зидана је од тесаног камена, који се смењује са двоструким и троструким редовима опеке. Над средином цркве диже се главна купола, а четири мање куполе распоређене су око ње.
Унутрашњост је готово у целини осликана. У централној куполи је Христ Сведржитељ, а испод њега Небеска литургија, пророци и јеванђелисти. У манастиру се чува и велика икона Христа Милостивог из XIV века, висока 269 центиметара.
Где је оригинал
Грачаница · УНЕСКО светска баштина
Повезани споменици
Извори(5)
- Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Грачаница (СК 1367), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Манастир Грачаница, Википедија на српском језику, ревизија 31703833 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Стефан Милутин, Википедија на српском језику, ревизија 31740188 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Симонида, Википедија на српском језику, ревизија 30679765 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Милан Ракић, Симонида (Фреска у Грачаници), Текст према Викизворнику, ревизија 61395

