Пређи на садржај
Минијатура Милешеве са источне стране: апсиде и купола, бели зидови.
НемањићиСаграђена око 1220–1236.

Милешева

Манастир Вазнесења Христовог, задужбина краља Владислава и гроб Светог Саве · Пријепоље

Милешеву је у трећој деценији XIII века подигао краљ Владислав, унук Стефана Немање. Ту су почивале мошти Светог Саве, па је манастир постао средиште његовог култа. На њеним зидовима налази се Бели анђео, једна од најпознатијих фресака српске уметности.

Како је изгледала кад је подигнута

Милешева — Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње.
Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње. Привремена илустрација, генерисана рачунаром.

Минијатура и оригинал

Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Милешевом код Пријепоља. Обратите пажњу на облик цркве и на дограђену спољну припрату.

Историја

У кањону реке Милешевке, недалеко од Пријепоља, налази се манастир који је вековима чувао гроб најпоштованијег српског светитеља. Мошти Светог Саве пренете су у Милешеву убрзо после његове смрти. Иако су их Турци касније спалили, Милешева је остала место његовог спомена.

Прочитај целоПрикажи мање

Манастир са црквом Вазнесења Христовог подигао је Владислав, син краља Стефана Првовенчаног и унук Стефана Немање. Према Републичком заводу за заштиту споменика културе, грађен је у трећој деценији XIII века, а фреске у цркви настале су пре 1228. године. Владислав је градњу почео још као краљевић, а пресудну улогу у подизању и осликавању манастира имао је његов стриц, архиепископ Сава. Владислав је био краљ Србије од 1234. до 1243. године и сахрањен је у Милешеви.

Сава је умро 1235. године у Трнову, у Бугарској. Владислав је пренео стричеве мошти у Милешеву. Тада је уз цркву подигнута и осликана спољна припрата са две бочне капеле. Милешева је постала исходиште култа Светог Саве и једно од најважнијих духовних и уметничких средишта српског народа.

Углед светитељевог гроба био је толики да су се ту крунисали и владари суседних земаља. Године 1377. у Милешеви је крунисан Твртко I Котроманић, краљ Босне и Србије. Стефан Вукчић Косача је 1446. године узео титулу „херцега од Светог Саве“, по којој је касније Херцеговина добила име.

Ни под турском влашћу манастир није замро. У XVI веку у њему је радила штампарија, која је издала неколико литургијских књига, а живопис је обнављан у XVI и XVII веку. Године 1594. Турци су однели Савине мошти у Београд и спалили их, у покушају да сломе дух народа. Манастир је више пута страдао крајем XVIII и у XIX веку, а обновљен је 1860-их година, када је изглед цркве знатно измењен. После Другог светског рата фреске су очишћене и конзервиране.

Милешева је непокретно културно добро од изузетног значаја. Данас је седиште епархије Српске православне цркве, а саркофаг Светог Саве обновљен је 2003. године.

Личности и догађаји

  • Ктитор · владао 1234–1243

    Краљ Стефан Владислав

    Син Стефана Првовенчаног и унук Стефана Немање. Подигао је Милешеву, у коју је пренео мошти свог стрица Светог Саве и где је и сам сахрањен. Његов портрет са моделом цркве у рукама сматра се ремек-делом уметности XIII века.
  • Светитељ · око 1175–1235

    Свети Сава

    Први архиепископ самосталне српске цркве. Имао је пресудну улогу у подизању Милешеве. После смрти у Трнову његове мошти су пренете у Милешеву, која је постала средиште његовог култа.
  • Краљ Босне и Србије · XIV век

    Твртко I Котроманић

    Босански владар, који се 1377. године у Милешеви крунисао за краља Босне и Србије.
  • Херцег од Светог Саве · XV век

    Стефан Вукчић Косача

    Велможа који је 1446. године у Милешеви узео титулу „херцега од Светог Саве“. По тој титули област којом је владао названа је Херцеговина.
  • Догађај · 1236/1237

    Пренос моштију Светог Саве

    Краљ Владислав преноси мошти свог стрица из Трнова у Милешеву.
  • Догађај · 1377

    Крунисање Твртка I

    У Милешеви се Твртко I Котроманић крунише за краља Босне и Србије.
  • Догађај · 1446

    Херцег од Светог Саве

    Стефан Вукчић Косача узима титулу по којој Херцеговина добија име.
  • Догађај · 1594

    Спаљивање моштију

    Синан-паша односи мошти Светог Саве из Милешеве у Београд и спаљује их на Врачару.

Из књижевности

Милешево слави се Телом Светог Саве Кога славе сви Срби С обе стране Саве; Синан-паша ватру пали Тело Светог Саве спали, Ал’ не спали славе, Нити спомен Саве.
— Непознат аутор, Химна Светом Сави („Ускликнимо с љубављу“), строфа о Милешеви

Ово је једна од строфа „Химне Светом Сави“ („Ускликнимо с љубављу“), у верзији коју доноси црквени календар Српске православне цркве. Строфа у неколико стихова прича целу причу Милешеве: светитељево тело у манастиру, ломачу 1594. године и спомен који ватра није могла да уништи.

Архитектура

Рашка школа

Црква Вазнесења Христовог припада рашкој стилској групи. Има један брод, олтарски простор подељен на три дела и куполу над пресеком брода и певница. Припрата је зидана истовремено са црквом. За разлику од старијих рашких цркава, Милешева је знатно шира на источној него на западној страни.

Око 1236. године дозидана је спратна спољна припрата са бочним капелама Светог Ђорђа и Светог Димитрија. Приликом обнове у XIX веку припрата је надвишена и добила кубе, а измењени су и облици куполе и прозора.

Фреске Милешеве убрајају се међу најбоља европска остварења XIII века. Сликане су на златној позадини, као да опонашају мозаик. Најпознатија је фреска Мироносице на гробу Христовом, са Белим анђелом. Ремек-дела су и Богородица из Благовести и ктиторска композиција са портретом краља Владислава.

Где је оригинал

Пријепоље

Отвори у Google мапама

Повезани споменици

Извори(5)
  1. Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Милешева (СК 161), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  2. Википедија (sr), Манастир Милешева, Википедија на српском језику, ревизија 31447336 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  3. Википедија (sr), Стефан Владислав, Википедија на српском језику, ревизија 30914308 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  4. Непознат аутор, Химна Светом Сави („Ускликнимо с љубављу“), строфа о Милешеви, Црквени календар Српске православне цркве 2015; текст према Викизворнику, ревизија 136427
  5. Википедија (sr), Свети Сава, Википедија на српском језику, ревизија 31089418 (приступљено 4. 10. 2026), 2026