
Студеница
Манастир Успења Пресвете Богородице, задужбина и гробница Стефана Немање · Краљево
Студеницу је крајем XII века подигао велики жупан Стефан Немања, родоначелник Немањића, као своју задужбину и гробницу. Беломермерна Богородичина црква спаја романичко и византијско градитељство. Од 1986. године манастир је на Унесковој листи светске баштине.
Како је изгледала кад је подигнута

Минијатура и оригинал
Галерија
Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Студеницом у долини реке Студенице. Обратите пажњу на бели мермер и на украшене портале и прозоре.
Историја
У шуми на падинама Голије, у пределу који је некада био ловиште, Стефан Немања је подигао манастир у коме је желео да почива. Ту је његов син Сава касније донео очеве мошти и написао правила монашког живота. Од XII века до данас монаси у Студеници нису прекидали свој живот.
Прочитај целоПрикажи мање
Велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањића, почео је да гради Студеницу крајем XII века. Главна црква, посвећена Успењу Пресвете Богородице, подизана је од 1186. године. Када су радови завршени, у пролеће 1196. године, Немања је на државном сабору предао престо сину Стефану и повукао се у своју задужбину.
Убрзо је отишао на Свету гору, где се замонашио под именом Симеон и где је умро. Његов најмлађи син Сава пренео је 1207. године очеве мошти из Хиландара у Студеницу. Над очевим гробом Сава је измирио завађену браћу, Стефана и Вукана. Касније се Немања поштује као Свети Симеон Мироточиви.
Као игуман, Сава је око 1208. године написао Студенички типик, правила по којима је живело братство манастира. Први део Типика је житије ктитора, Светог Симеона. Под Савиним старањем Студеница је постала духовно, културно и болничко средиште српске државе. Стефан и Вукан довели су најбоље сликаре, који су осликали Богородичину цркву. Најпознатија фреска, Распеће Христово, сматра се једним од највећих достигнућа средњовековне уметности.
И други Немањићи остављали су свој траг у Студеници. Краљ Радослав је дозидао велику припрату, а краљ Милутин је 1314. године подигао малу цркву Светих Јоакима и Ане, коју народ зове Краљева црква. Студеница је служила као узор многим владарима, који су своје гробне цркве градили по угледу на Богородичину.
После пада српске деспотовине 1459. године Турци су често нападали манастир. Фреске Богородичине цркве обновљене су 1569. године, али су почетком XVII века пожар и земљотрес уништили многе документе и уметничка дела. Обнова је почела у XIX веку, у време кнеза Милоша, а после Другог светског рата служба заштите споменика обновила је трпезарију, конаке и камену пластику цркве.
Студеница је непокретно културно добро од изузетног значаја, а Унеско ју је 1986. године уписао на Листу светске баштине. Налази се 57 километара јужно од Краљева и припада Епархији жичкој. Заштитни радови се изводе непрекидно.
Личности и догађаји
Ктитор · око 1113–1199
Стефан Немања (Свети Симеон)
Велики жупан Србије од 1166. до 1196. године и родоначелник Немањића. Ујединио је готово све српске области у једну државу. Подигао је Студеницу као своју задужбину и гробницу. Замонашио се под именом Симеон, а Српска православна црква га слави као Светог Симеона Мироточивог.Игуман Студенице · око 1175–1235
Свети Сава
Немањин најмлађи син, рођен као Растко. Као игуман Студенице донео је 1207. године очеве мошти из Хиландара и написао Студенички типик. Године 1219. постао је први архиепископ самосталне српске цркве.Наследник и ктитор живописа · око 1166–1227
Стефан Првовенчани
Немањин син, коме је отац 1196. године у Студеници предао престо. Са братом Вуканом довео је сликаре за Богородичину цркву. Сахрањен је у Студеници.Ктитор Краљеве цркве · око 1253–1321
Краљ Милутин
Немањин праунук, краљ Србије од 1282. до 1321. године. У порти Студенице подигао је 1314. године цркву Светих Јоакима и Ане, познату као Краљева црква.Догађај · 1196
Сабор у Студеници
Немања на државном сабору предаје престо сину Стефану и повлачи се у манастир.Догађај · 1207
Пренос Немањиних моштију
Сава доноси очеве мошти из Хиландара у Студеницу и мири браћу Стефана и Вукана.Догађај · око 1208
Студенички типик
Сава пише правила монашког живота за братство Студенице, са житијем Светог Симеона на почетку.Догађај · 1314
Краљева црква
Краљ Милутин подиже у порти цркву Светих Јоакима и Ане.Догађај · 1986
Светска баштина
Унеско уписује манастир Студеницу на Листу светске баштине.
Из књижевности
Прву јесам саградио цркву Студеницу испод Брвеника Родитељу цару Симеуну, Да се њему поје летурђија Без промене до суда страшнога;
У народној песми „Свети Саво“ господа на збору у Крушевцу питају се где је нестало Немањино благо. Сава одговара да га је потрошио на задужбине, а прва међу њима је Студеница. Песма слободно мења историју – цркву је подигао сам Немања – али памти оно најважније: Студеница је задужбина подигнута за спомен родоначелника Немањића.
Архитектура
Рашка школа
Богородичина црква у Студеници сматра се зачетником и најбољим представником рашког стила, у коме се спајају романичко градитељство запада и византијско градитељство истока. Градили су је мајстори романике са јадранске обале.
Црква има један брод са куполом. На истоку је тространа апсида, на северу и југу су предворја, а на западу велика припрата коју је дозидао краљ Радослав. Фасаде су од блокова белог мермера, док је унутрашњост обложена седром (туфом). Око портала и прозора налази се најбогатија романичка камена пластика у српској уметности. Уз јужни портал је сунчаник, на коме сенка уместо на бројеве пада на слова.
Комплекс окружује бедем. У њему су још Краљева црква, мала црква Светог Николе, темељи цркве Светог Јована, трпезарија и конаци.
Где је оригинал
Краљево · УНЕСКО светска баштина
Повезани споменици
Извори(7)
- Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Студеница (СК 158), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Манастир Студеница, Википедија на српском језику, ревизија 31732726 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Стефан Немања, Википедија на српском језику, ревизија 31719135 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Свети Сава, Википедија на српском језику, ревизија 31089418 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Народна песма, Свети Саво, у: Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића (САНУ), Српска академија наука и уметности; текст према Викизворнику, ревизија 39751
- Википедија (sr), Стефан Немањић, Википедија на српском језику, ревизија 31684135 (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Стефан Милутин, Википедија на српском језику, ревизија 31740188 (приступљено 4. 10. 2026), 2026

