
Раваница
Манастир са црквом Вазнесења Христовог, задужбина и гробна црква кнеза Лазара · Сење, Ћуприја
Раваницу је кнез Лазар подигао код данашње Ћуприје као своју задужбину и гробну цркву. Њена црква Вазнесења први је споменик моравског стила, а мошти светог кнеза, после три века изгнанства, поново почивају у њој од 1989. године.
Како је изгледала кад је подигнута

Минијатура и оригинал
Галерија
Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Раваницом код Ћуприје. Избројте куполе и обратите пажњу на смењивање камена и опеке.
Историја
У подножју Кучаја, крај речице Раванице, кнез Лазар подигао је манастир у коме је желео да буде сахрањен. Ту су, после Косовске битке, положене његове мошти и одатле се ширио култ светог кнеза и косовских мученика. Раваница је тако постала једно од најважнијих светилишта српског народа.
Прочитај целоПрикажи мање
После Маричке битке 1371. године кнез Лазар Хребељановић постао је најмоћнији српски владар. Као и Немањићи пре њега, хтео је да остави задужбину која ће га надживети. Изабрао је долину речице Раванице, у подножју планине Кучај, недалеко од данашње Ћуприје.
Према препису ктиторске повеље, радови су почели између септембра 1376. и августа 1377. године, а повеља манастиру издата је 1381. године, када је црква по свему судећи била завршена. Посвећена је Вазнесењу Христовом. Манастир је окружен моћним бедемом са седам кула, а у њему су били и трпезарија и келије.
Средином девете деценије XIV века црква је живописана. После Лазареве погибије на Косову 1389. године, измењена ктиторска композиција досликана је на зиду цркве. Кнежево тело најпре је сахрањено у Приштини, а потом свечано пренето у Раваницу. Приликом преноса Лазар је проглашен за светитеља.
Наредна три века Раваница је била место ходочашћа. Онда је дошла Велика сеоба. У пролеће 1690. године раванички монаси, бежећи пред турском осветом са патријархом Арсенијем III, понели су мошти свог ктитора чак до Сентандреје изнад Будима. Одатле су их 1697. године пренели у манастир Врдник на Фрушкој гори, који се од тада зове и Сремска Раваница.
У Врднику су мошти остале до 1942. године, када су због усташких злочина пренете у Саборну цркву у Београду. Тек 9. септембра 1989. године, после 299 година, уз велике црквене свечаности враћене су у своју задужбину. Те године се навршило шест векова од Косовске битке.
Раваница је страдала више пута. Отворени нартекс, накнадно дозидан уз цркву, срушен је у турским нападима; обновљен је и осликан фрескама између 1717. и 1729. године. У другој половини XVIII века манастир је био упориште устаника, па је у априлу 1788. године запаљен.
Конзерваторски радови на архитектури изведени су од 1956. до 1962. године, а на живопису 1964. и 1970. године. Данас је Раваница женски манастир Епархије браничевске и непокретно културно добро од изузетног значаја.
Личности и догађаји
Ктитор · око 1329–1389
Кнез Лазар Хребељановић
Српски кнез, творац најјаче српске државе после 1371. године. Раваницу је подигао као своју задужбину и гробну цркву, а приказан је на ктиторској композицији са породицом. Погинуо је у Косовској бици, а приликом преноса моштију у Раваницу проглашен је за светитеља.Кнегиња, ктиторка · око 1335–1405
Кнегиња Милица
Лазарева супруга, пореклом из лозе Немањића. Насликана је уз кнеза и синове на ктиторској композицији у Раваници. После Косовске битке управљала је државом док син Стефан није одрастао и са њим се старала о Лазаревом култу.Кнез и деспот · 1377–1427
Стефан Лазаревић
Старији Лазарев син и наследник, кога је отац још као дете означио за престолонаследника. Са млађим братом Вуком приказан је на ктиторској композицији у Раваници.Патријарх пећки · 1633–1706
Патријарх Арсеније III Црнојевић
Предводио је Велику сеобу Срба 1690. године. Са њим су на север кренули и раванички монаси, носећи мошти кнеза Лазара.Догађај · 1376–1381
Подизање Раванице
Кнез Лазар зида цркву Вазнесења и утврђени манастир; повеља манастиру издата је 1381. године. Раваничка црква први је споменик моравског стила.Догађај · 1389
Косовска битка
Кнез Лазар гине на Видовдан. Ктиторска композиција у Раваници допуњена је после његове смрти.Догађај · 1690
Велика сеоба
Монаси носе мошти кнеза Лазара у Сентандреју, а 1697. године у Врдник на Фрушкој гори.Догађај · 1989
Повратак моштију
После 299 година, 9. септембра, мошти светог кнеза враћене су у Раваницу.
Из књижевности
Да копамо мермера камена, Да градимо цркву од камена; И Турци ће царство преузети, И наше ће задужбине служит' Од вијека до суда Божијега
У народној песми „Зидање Раванице“ кнегиња Милица прекорева Лазара што не гради задужбину, као што су чинили Немањићи. Кнез намерава да цркву покрије златом и бисером, али га Милош Обилић саветује да зида од камена, јер ће Турци драгоцености разнети, а камен ће остати.
Да видите славну Раваницу У Ресави ниже Параћина На студеној р'јеци Раваници, Задужбину нашег господара, Господара, славног кнез-Лазара
У песми „Милош у Латинима“ Милош Обилић набраја српске манастире којима се Латини имају дивити. Раваницу памти као задужбину свог господара.
Архитектура
Моравска школа
Раваничка црква први је споменик моравског градитељства. Основа јој је триконхос – уз олтарску апсиду на истоку, са северне и јужне стране налазе се две певничке апсиде – спојен са уписаним крстом. Над црквом се диже пет купола на наглашеним коцкастим постољима: велика у средини и четири мање око ње.
Зидана је наизменичним редовима камена и опеке. Фасаде су рашчлањене колонетама, нишама и кордонским венцима, а украшене керамопластиком и изузетно богатом плиткорељефном каменом пластиком. Унутра, Раваница чува први живопис моравског сликарства, лирски и декоративан: у куполама Христа, Богородицу и пророке, у наосу Велике празнике, Христова чуда и параболе, свете ратнике и монахе.
Где је оригинал
Сење, Ћуприја
Повезани споменици
Извори(11)
- Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Раваница (СК 244), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Бранислав Вуловић, Раваница, њено место и њена улога у сакралној архитектури Поморавља – II. Историја манастира Раванице, Саопштења VII, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1966
- Јанко Радовановић, Округли сто „Кнез Лазар — историја и традиција“ у Крушевцу и Ћуприји (8—10. септембра 1989), Balcanica XXI, 373–374, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1990
- Википедија (sr), Манастир Раваница, Википедија на српском језику (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Врдник – Раваница (СК 1023), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Лазар Хребељановић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Милица Хребељановић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Стефан Лазаревић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
- Википедија (sr), Моравски стил, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
- Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Зидање Раванице, у: Српске народне пјесме, књига друга, Беч; текст према Викизворнику, ревизија 79993, 1845
- Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Милош у Латинима, у: Српске народне пјесме, књига друга, Текст према Викизворнику, ревизија 15152


