Пређи на садржај
Минијатура Раванице са источне стране: апсиде и пет купола, зидови у појасевима камена и опеке.
ЛазаревићиТабла 02 · Саграђена око 1376–1381.

Раваница

Манастир са црквом Вазнесења Христовог, задужбина и гробна црква кнеза Лазара · Сење, Ћуприја

Раваницу је кнез Лазар подигао код данашње Ћуприје као своју задужбину и гробну цркву. Њена црква Вазнесења први је споменик моравског стила, а мошти светог кнеза, после три века изгнанства, поново почивају у њој од 1989. године.

Како је изгледала кад је подигнута

Раваница — Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње.
Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње. Привремена илустрација, генерисана рачунаром.

Минијатура и оригинал

Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Раваницом код Ћуприје. Избројте куполе и обратите пажњу на смењивање камена и опеке.

Историја

У подножју Кучаја, крај речице Раванице, кнез Лазар подигао је манастир у коме је желео да буде сахрањен. Ту су, после Косовске битке, положене његове мошти и одатле се ширио култ светог кнеза и косовских мученика. Раваница је тако постала једно од најважнијих светилишта српског народа.

Прочитај целоПрикажи мање

После Маричке битке 1371. године кнез Лазар Хребељановић постао је најмоћнији српски владар. Као и Немањићи пре њега, хтео је да остави задужбину која ће га надживети. Изабрао је долину речице Раванице, у подножју планине Кучај, недалеко од данашње Ћуприје.

Према препису ктиторске повеље, радови су почели између септембра 1376. и августа 1377. године, а повеља манастиру издата је 1381. године, када је црква по свему судећи била завршена. Посвећена је Вазнесењу Христовом. Манастир је окружен моћним бедемом са седам кула, а у њему су били и трпезарија и келије.

Средином девете деценије XIV века црква је живописана. После Лазареве погибије на Косову 1389. године, измењена ктиторска композиција досликана је на зиду цркве. Кнежево тело најпре је сахрањено у Приштини, а потом свечано пренето у Раваницу. Приликом преноса Лазар је проглашен за светитеља.

Наредна три века Раваница је била место ходочашћа. Онда је дошла Велика сеоба. У пролеће 1690. године раванички монаси, бежећи пред турском осветом са патријархом Арсенијем III, понели су мошти свог ктитора чак до Сентандреје изнад Будима. Одатле су их 1697. године пренели у манастир Врдник на Фрушкој гори, који се од тада зове и Сремска Раваница.

У Врднику су мошти остале до 1942. године, када су због усташких злочина пренете у Саборну цркву у Београду. Тек 9. септембра 1989. године, после 299 година, уз велике црквене свечаности враћене су у своју задужбину. Те године се навршило шест векова од Косовске битке.

Раваница је страдала више пута. Отворени нартекс, накнадно дозидан уз цркву, срушен је у турским нападима; обновљен је и осликан фрескама између 1717. и 1729. године. У другој половини XVIII века манастир је био упориште устаника, па је у априлу 1788. године запаљен.

Конзерваторски радови на архитектури изведени су од 1956. до 1962. године, а на живопису 1964. и 1970. године. Данас је Раваница женски манастир Епархије браничевске и непокретно културно добро од изузетног значаја.

Личности и догађаји

  • Ктитор · око 1329–1389

    Кнез Лазар Хребељановић

    Српски кнез, творац најјаче српске државе после 1371. године. Раваницу је подигао као своју задужбину и гробну цркву, а приказан је на ктиторској композицији са породицом. Погинуо је у Косовској бици, а приликом преноса моштију у Раваницу проглашен је за светитеља.
  • Кнегиња, ктиторка · око 1335–1405

    Кнегиња Милица

    Лазарева супруга, пореклом из лозе Немањића. Насликана је уз кнеза и синове на ктиторској композицији у Раваници. После Косовске битке управљала је државом док син Стефан није одрастао и са њим се старала о Лазаревом култу.
  • Кнез и деспот · 1377–1427

    Стефан Лазаревић

    Старији Лазарев син и наследник, кога је отац још као дете означио за престолонаследника. Са млађим братом Вуком приказан је на ктиторској композицији у Раваници.
  • Патријарх пећки · 1633–1706

    Патријарх Арсеније III Црнојевић

    Предводио је Велику сеобу Срба 1690. године. Са њим су на север кренули и раванички монаси, носећи мошти кнеза Лазара.
  • Догађај · 1376–1381

    Подизање Раванице

    Кнез Лазар зида цркву Вазнесења и утврђени манастир; повеља манастиру издата је 1381. године. Раваничка црква први је споменик моравског стила.
  • Догађај · 1389

    Косовска битка

    Кнез Лазар гине на Видовдан. Ктиторска композиција у Раваници допуњена је после његове смрти.
  • Догађај · 1690

    Велика сеоба

    Монаси носе мошти кнеза Лазара у Сентандреју, а 1697. године у Врдник на Фрушкој гори.
  • Догађај · 1989

    Повратак моштију

    После 299 година, 9. септембра, мошти светог кнеза враћене су у Раваницу.

Из књижевности

Да копамо мермера камена, Да градимо цркву од камена; И Турци ће царство преузети, И наше ће задужбине служит' Од вијека до суда Божијега
— Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Зидање Раванице, у: Српске народне пјесме, књига друга, 1845

У народној песми „Зидање Раванице“ кнегиња Милица прекорева Лазара што не гради задужбину, као што су чинили Немањићи. Кнез намерава да цркву покрије златом и бисером, али га Милош Обилић саветује да зида од камена, јер ће Турци драгоцености разнети, а камен ће остати.

Да видите славну Раваницу У Ресави ниже Параћина На студеној р'јеци Раваници, Задужбину нашег господара, Господара, славног кнез-Лазара
— Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Милош у Латинима, у: Српске народне пјесме, књига друга

У песми „Милош у Латинима“ Милош Обилић набраја српске манастире којима се Латини имају дивити. Раваницу памти као задужбину свог господара.

Архитектура

Моравска школа

Раваничка црква први је споменик моравског градитељства. Основа јој је триконхос – уз олтарску апсиду на истоку, са северне и јужне стране налазе се две певничке апсиде – спојен са уписаним крстом. Над црквом се диже пет купола на наглашеним коцкастим постољима: велика у средини и четири мање око ње.

Зидана је наизменичним редовима камена и опеке. Фасаде су рашчлањене колонетама, нишама и кордонским венцима, а украшене керамопластиком и изузетно богатом плиткорељефном каменом пластиком. Унутра, Раваница чува први живопис моравског сликарства, лирски и декоративан: у куполама Христа, Богородицу и пророке, у наосу Велике празнике, Христова чуда и параболе, свете ратнике и монахе.

Где је оригинал

Сење, Ћуприја

Отвори у Google мапама

Повезани споменици

Извори(11)
  1. Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Раваница (СК 244), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  2. Бранислав Вуловић, Раваница, њено место и њена улога у сакралној архитектури Поморавља – II. Историја манастира Раванице, Саопштења VII, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1966
  3. Јанко Радовановић, Округли сто „Кнез Лазар — историја и традиција“ у Крушевцу и Ћуприји (8—10. септембра 1989), Balcanica XXI, 373–374, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1990
  4. Википедија (sr), Манастир Раваница, Википедија на српском језику (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  5. Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Врдник – Раваница (СК 1023), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  6. Википедија (sr), Лазар Хребељановић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  7. Википедија (sr), Милица Хребељановић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  8. Википедија (sr), Стефан Лазаревић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  9. Википедија (sr), Моравски стил, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  10. Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Зидање Раванице, у: Српске народне пјесме, књига друга, Беч; текст према Викизворнику, ревизија 79993, 1845
  11. Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Милош у Латинима, у: Српске народне пјесме, књига друга, Текст према Викизворнику, ревизија 15152