Пређи на садржај
Минијатура Лазарице са источне стране: апсиде, зидови од камена и опеке и куполе са зеленим кровом; поред ње застава са грбом Крушевца.
ЛазаревићиТабла 01 · Саграђена око 1377–1380.

Лазарица

Црква Светог првомученика Стефана, придворна црква кнеза Лазара · Крушевац

Лазарица је придворна црква коју је кнез Лазар подигао око 1377–1380. године у својој новој престоници, Крушевцу. Камене розете, преплети и фасада од камена и опеке чине је једним од првих споменика моравског стила.

Како је изгледала кад је подигнута

Лазарица — Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње.
Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње. Привремена илустрација, генерисана рачунаром.

Минијатура и оригинал

Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Лазарицом у центру Крушевца. Обратите пажњу на смењивање камена и опеке и на розете у горњем појасу фасаде.

Историја

Пре више од шест векова кнез Лазар саградио је нову престоницу, Крушевац, и у њој, поред свог двора, цркву посвећену Светом првомученику Стефану. Народ ју је по ктитору назвао Лазарица. Преживела је турску власт и аматерске поправке, а онда и једну од првих научних рестаурација у Србији.

Прочитај целоПрикажи мање

После Маричке битке 1371. године Српско царство се распало на области појединих великаша. Кнез Лазар Хребељановић постепено је међу њима створио најјачу државу, у сливу Велике, Западне и Јужне Мораве. Њено седиште постао је Крушевац, нови утврђени град.

Унутар зидина тог града кнез је, око 1377–1380. године, подигао своју придворну цркву. Није то била манастирска црква, већ храм у коме се молио владар са породицом и двором. Највероватније баш 1377. године у Крушевцу се родио и Лазарев син и наследник Стефан, који је име добио по традицији лозе Немањића.

Заједно са Раваницом, Лазаревом задужбином код Ћуприје, Лазарица означава почетак новог градитељског правца – моравског стила. Ускоро после ње подигнута је црква манастира Козија, која је у извесном смислу њена копија и по свему судећи дело истих мајстора.

На Видовдан, 15. јуна 1389. године по јулијанском календару (28. јуна по данашњем), кнез Лазар је погинуо у Косовској бици против војске султана Мурата I. Његове мошти пренете су 1391. године у Раваницу. Државом је, док Стефан није одрастао, управљала кнегиња Милица. Лазар је убрзо проглашен за светитеља, а у народној традицији остао је запамћен као цар Лазар.

Током турске власти црква је страдала. Нема трагова првобитног живописа: цркву је, по свему судећи, тек 1737–1740. године осликао зограф Андра Андрејевић са својом дружином, а од тог сликарства сачувани су само фрагменти. Иконостас из 1844. године, вероватно рад сликара Живка Павловића, очуван је у целини.

После ослобођења Крушевца, током XIX века, на цркви је изведено више аматерских обнова. Првобитни изглед вратио јој је архитекта Пера Ј. Поповић, пионирским конзерваторско-рестаураторским радовима од 1904. до 1908. године, заснованим на научним основама.

Заштитни радови на архитектури и конзервација иконостаса обављени су 1989. године. Данас је Лазарица, заједно са Крушевачким градом, непокретно културно добро од изузетног значаја. Стоји у самом центру Крушевца, а у истом комплексу виде се и остаци Лазаревог утврђења са донжон кулом.

Личности и догађаји

  • Ктитор · око 1329–1389

    Кнез Лазар Хребељановић

    Српски кнез који је после 1371. године створио најзначајнију државу на тлу некадашњег Српског царства, са престоницом у Крушевцу. Подигао је Лазарицу и Раваницу, где се данас чувају његове мошти. Погинуо је у Косовској бици и убрзо после тога проглашен за светитеља. Народ га памти као цара Лазара.
  • Кнегиња, владарка, монахиња · око 1335–1405

    Кнегиња Милица

    Лазарева супруга, пореклом из лозе Немањића. После Лазареве погибије управљала је државом док син Стефан није одрастао. Основала је манастир Љубостињу, где се замонашила под именом Евгенија и где је сахрањена. Писала је и књижевна дела, међу њима „Молитву матере“. Српска православна црква слави је као светитељку.
  • Кнез и деспот · 1377–1427

    Стефан Лазаревић

    Син кнеза Лазара и кнегиње Милице, највероватније рођен у Крушевцу. Владао је као кнез (1389–1402), а затим као деспот (1402–1427). Важио је за једног од најбољих витезова свог времена и био писац. Престоницу је 1405. године пренео у Београд, чију је тврђаву обновио.
  • Песникиња · око 1350 – после 1405

    Монахиња Јефимија

    Пре замонашења Јелена, удовица деспота Угљеше Мрњавчевића, погинулог у Маричкој бици. Живела је на Лазаревом двору. У златну жицу на црвеној свили извезла је „Похвалу кнезу Лазару“, једно од најзначајнијих песничких дела српског средњег века.
  • Зограф · XVIII век

    Андра Андрејевић

    Сликар који је са својом дружином, по свему судећи, 1737–1740. године први осликао унутрашњост Лазарице. Од тог живописа до данас су сачувани само фрагменти.
  • Архитекта-рестауратор · 1873–1945

    Пера Ј. Поповић

    Српски архитекта, хералдичар и вексилолог. Од 1904. до 1908. године водио је радове којима је Лазарици враћен првобитни изглед – први стручни конзерваторско-рестаураторски подухват у Србији.
  • Догађај · око 1377–1380

    Подизање Лазарице

    Кнез Лазар гради придворну цркву Светог Стефана унутар зидина новог града Крушевца. Заједно са Раваницом, она означава почетак моравског стила.
  • Догађај · 1389

    Косовска битка

    На Видовдан, 15. (28.) јуна, недалеко од Приштине, српска војска под кнезом Лазаром сукобила се са османском војском султана Мурата I. У бици су погинули и кнез и султан.
  • Догађај · 1391

    Пренос моштију у Раваницу

    Мошти кнеза Лазара пренете су из Приштине у његову задужбину Раваницу.
  • Догађај · 1737–1740

    Први живопис

    Зограф Андра Андрејевић са дружином осликава цркву; сачувани су само фрагменти.
  • Догађај · 1904–1908

    Рестаурација Пере Ј. Поповића

    Пионирски, научно заснован подухват враћа цркви првобитни изглед после аматерских обнова из XIX века.

Из књижевности

Славу слави српски кнез Лазаре У Крушевцу мјесту скровитоме.
— Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Кнежева вечера, у: Српске народне пјесме, књига друга, 1845

Овако почиње „Кнежева вечера“ из Вукове збирке народних песама. Последња вечера уочи Косовске битке у песми се одвија управо у Крушевцу, Лазаревом граду: кнез за софром наздравља Милошу Обилићу и сумња у његову верност, а Милош се заклиње да ће сутра, на Видов дан, показати ко је вера, а ко невера.

И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога.
— Јефимија, Похвала светом кнезу Лазару (превод на савремени српски језик), 1402

Ове речи монахиња Јефимија, која је живела на Лазаревом двору, извезла је златном жицом на црвеној свили, као покров за ковчег са кнежевим моштима. Тако је, мање од петнаест година после Косова, Лазар у књижевности постао „нови мученик“.

Архитектура

Моравска школа

Лазарица је једна од првих грађевина моравског стила. Њена основа је тролисна – триконхос сажетог типа: уз олтарску апсиду на истоку, са северне и јужне стране налазе се још две полукружне певничке апсиде. Црква има три травеја и куполу над средњим. На западу је припрата, која је првобитно имала три улаза; бочни су касније зазидани. Над припратом се диже кула-звоник са катихуменом и капелом на спрату.

Зидана је „византијским слогом“: ред камених тесаника смењује се са три реда црвене опеке, а широке спојнице малтера намерно испадају из равни зида. Бочне стране и апсиде подељене су у вертикална поља која се завршавају луковима, а два кордонска венца деле фасаду водоравно на три зоне. У највишој зони налазе се камене розете, свака другачија, на подлози од црвених и жутих поља распоређених као на шаховској табли. Око прозора у зони испод њих тече камени преплет. Управо ти преплети и перфориране розете најефектнији су украс цркве.

Где је оригинал

Крушевац

Отвори у Google мапама

Повезани споменици

Извори(11)
  1. Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Црква Лазарица (СК 157), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  2. Википедија (sr), Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  3. Википедија (sr), Моравски стил, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  4. Википедија (sr), Лазар Хребељановић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  5. Википедија (sr), Милица Хребељановић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  6. Википедија (sr), Стефан Лазаревић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  7. Википедија (sr), Косовска битка, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  8. Википедија (sr), Похвала кнезу Лазару, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  9. Википедија (sr), Петар Поповић (архитекта), Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026
  10. Јефимија, Похвала светом кнезу Лазару (превод на савремени српски језик), Викизворник, ревизија 138206, 1402
  11. Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Кнежева вечера, у: Српске народне пјесме, књига друга, Беч; текст према Викизворнику, ревизија 145436, 1845