Пређи на садржај
Минијатура цркве манастира Павловац: мала камена црква са једном куполом, а испред ње ниски зидови рушевина.
ЛазаревићиСаграђена око 1400–1425.

Павловац

Манастир са црквом Светог Николе на Космају, из времена деспота Стефана Лазаревића · Кораћица, Младеновац

Павловац на јужним падинама Космаја, у селу Кораћици код Младеновца, потиче из прве четвртине XV века, из времена деспота Стефана Лазаревића. Поред мале камене цркве Светог Николе сачуван је и ретки средњовековни манастирски конак.

Како је изгледала кад је подигнута

Павловац — Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње.
Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње. Привремена илустрација, генерисана рачунаром.

Минијатура и оригинал

Превуците клизач и упоредите минијатуру са правим Павловцем на Космају. Обратите пажњу на округле прозоре и тамбур куполе.

Историја

На заравни изнад Тихановачког потока, на падинама Космаја, вековима је стајала рушевина камене цркве за коју се знало само да је „стара“. Истраживања су открила да око ње лежи читаво манастирско насеље из почетка XV века, из доба деспота Стефана Лазаревића. Павловац је један од најстаријих споменика српске средњовековне културе на подручју данашњег Београда.

Прочитај целоПрикажи мање

Почетком XV века Космај се налазио у срцу Српске деспотовине, државе деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара. Преко ове планине водио је важан пут од Београда ка јужним крајевима Србије, а манастир је подигнут у његовој непосредној близини, на осунчаној страни стрме падине, на платоу изнад потока.

Међу ретким изворима о овом крају је једно писмо деспота Стефана Дубровчанима, писано „у Павловцех“. Историчари га датују у 1424. или 1425. годину. То је једини познати средњовековни помен места, по коме је манастир добио име. Село Павловци данас припада Кораћици.

Ко је подигао манастир – не зна се. Живо народно предање градњу приписује самом деспоту, а и научници претпостављају да би ктитор могао бити он, али за то нема поузданог доказа. Предање као годину оснивања наводи 1417, по којој је 2017. године обележено шест векова манастира. Према архитектури, остацима живописа и археолошким налазима, црква је датована у прву четвртину XV века.

После пада Деспотовине манастир није одмах замро. Турски попис нахије Авала из 1560. године помиње „манастир светог Николе“ у селу Павловци. Касније је запустео, па га писци XIX века помињу као пусти манастир.

Истраживања и конзерваторски радови на цркви почели су 1967. године. Систематска археолошка и архитектонска истраживања целог комплекса трајала су од 1973. до 1975. године, а од 1977. године обнављане су и профане грађевине. Поред цркве откривене су још три зграде подигнуте у исто време. Једна од њих је стамбени конак, редак пример стамбене архитектуре средњовековне Србије.

Данас је Павловац манастир Епархије шумадијске и непокретно културно добро од великог значаја.

Личности и догађаји

  • Владар; ктитор по предању · 1377–1427

    Деспот Стефан Лазаревић

    Син кнеза Лазара, кнез (1389–1402) и деспот (1402–1427). Под његовом влашћу подигнут је Павловац. Предање му приписује градњу манастира. Његово писмо Дубровачкој републици од 21. новембра 1424. писано је „у Павловцима“: њиме је издао разрешницу рачуна дубровачким трговцима који су били његови цариници. У оближњем Марковцу налази се камени белег посвећен њему.
  • Догађај · 1424

    Писмо „из Павловаца“

    Деспот Стефан 21. новембра 1424. из Павловаца издаје Дубровачкој републици разрешницу рачуна за неколико дубровачких трговаца, својих цариника. То је први познати средњовековни помен места.
  • Догађај · 1560

    Турски попис

    Попис нахије Авала бележи манастир светог Николе у селу Павловци.
  • Догађај · 1967–1977

    Истраживање и обнова

    Обнова цркве, систематска ископавања (1973–1975) и обнова профаних зграда манастира.

Архитектура

Моравска школа

Павловачка црква припада моравској школи, али је у много чему необична. Основа јој је сажети триконхос: певничке апсиде су петостране, олтарска тространа, а на западу је припрата, зидана истовремено са црквом. Над средином се диже осмострани тамбур са куполом, постављен на сложено, цилиндрично постоље; на угловима тамбура су три различита типа колонета.

Црква је зидана ломљеним и полупритесаним каменом, без опеке – па нема ни карактеристичних моравских трака камена и опеке. Уместо тога, на бочним фасадама и певницама налазе се кружни прозори са каменим розетама, рађеним у духу моравске пластике. Унутрашњост је била живописана, а камена часна трпеза у олтару данас је обновљена.

Где је оригинал

Кораћица, Младеновац

Отвори у Google мапама

Повезани споменици

Извори(4)
  1. Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Павловац – Кораћица (СК 96), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  2. Светлана Мојсиловић, Средњовековни манастир у Павловцима на Космају – просторно-архитектонска студија, Саопштења XIII, 127–146, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1981
  3. Википедија (sr), Манастир Павловац, Википедија на српском језику (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  4. Википедија (sr), Стефан Лазаревић, Википедија на српском језику (приступљено 3. 10. 2026), 2026