
Крушедол
Манастир са црквом Благовештења, задужбина и маузолеј последњих Бранковића · Крушедол Прњавор, Фрушка гора
Крушедол на Фрушкој гори подигао је између 1509. и 1516. године владика Максим, последњи из деспотске лозе Бранковића, као гробну цркву своје породице. Спаљен 1716. године, обновљен је у барокном духу и постао најугледнији фрушкогорски манастир.
Како је изгледала кад је подигнута

Минијатура и оригинал
Галерија
Превуците клизач и упоредите минијатуру са правим Крушедолом на Фрушкој гори. Обратите пажњу на барокни звоник и кубе.
Историја
Када је средњовековна српска држава већ била нестала, њени последњи деспоти нашли су уточиште северно од Дунава, у Срему. Један од њих, Ђорђе Бранковић, постао је монах и владика Максим и на југоисточним падинама Фрушке горе подигао Крушедол. Манастир је постао гроб последњих Бранковића, а касније и многих знаменитих Срба.
Прочитај целоПрикажи мање
Ангелина, удовица слепог деспота Стефана Бранковића, живела је са синовима Ђорђем и Јованом под заштитом цара Фридриха у Бечу. Средином осамдесетих година XV века угарски краљ Матија именовао је Ђорђа за српског деспота, а Бранковићи су добили имања у Срему. Несрећан у браку, Ђорђе је 1496. године напустио деспотску част и замонашио се под именом Максим. Деспот је постао његов брат Јован, који је умро 1502. године.
Две године касније Максим и мајка Ангелина морали су да напусте сремска имања. Са моштима оца и брата отишли су у Влашку, код тамошњег господара.
Када се вратио у Срем, између 1509. и 1516. године, владика Максим подигао је манастир Крушедол, са црквом посвећеном Благовештењу. У томе му је највише помогао пријатељ, влашки војвода Јован Његоје Басараба, који је на престо дошао 1512. године, а део прилога, по свему судећи, дала је и мајка Ангелина. Историчар Владимир Ћоровић назвао је Крушедол „задужбином и покојиштем последњих српских деспота“. Максим је у Крушедолу умро 18. јануара 1516. године, а са њим се угасила деспотска линија Бранковића. Народ и Црква почели су да поштују Бранковиће као свету лозу.
Манастир је претрпео многа разарања. Најтеже је било 1716. године, када су га Турци спалили, а мошти Бранковића растурили. Обнова је почела 1722. године и трајала до средине XVIII века. Тада је Крушедол добио данашњи барокни изглед: висок звоник северозападно од цркве, започет 1726. године, и пространи отворени трем уз западно прочеље, придодат 1745. године. Од 1750. до 1756. године осликани су припрата, наос и олтар.
После смрти патријарха Арсенија III, 1708. године, Крушедол је одређен за седиште српске митрополије у Угарској, а у њему су одржавани и први народни сабори. Митрополити су, ипак, убрзо почели да живе у Карловцима. У Крушедолу су сахрањени многи знаменити људи српске историје: патријарх Арсеније III Црнојевић, који је предводио Велику сеобу 1690. године, кнегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић.
У Другом светском рату манастир је опљачкан и тешко страдао. Данас је, по рангу међу фрушкогорским манастирима и по богатству ризнице, један од најважнијих. Непокретно је културно добро од изузетног значаја.
Личности и догађаји
Ктитор · око 1461–1516
Владика Максим (Ђорђе Бранковић)
Син слепог деспота Стефана Бранковића и Ангелине. Као Ђорђе носио је титулу српског деспота у Угарској, а 1496. године се замонашио и касније постао митрополит. Подигао је Крушедол и манастир Старо Хопово. Умро је у Крушедолу 18. јануара 1516. године, као последњи из деспотске линије Бранковића.Ктиторка · XV–XVI век
Деспотица Ангелина
Удовица деспота Стефана Бранковића и мајка Ђорђа (Максима) и Јована. По Ћоровићу, вероватно је дала део прилога за подизање Крушедола. Народна песма „Смрт Јова Деспотовића“ памти је као мајку Анђелију.Дародавац · XVI век
Јован Његоје Басараба
Влашки војвода од 1512. године, пријатељ владике Максима и заштитник уметности, оснивач манастира Арђеш. Његовом помоћу, углавном, подигнут је Крушедол.Патријарх пећки · 1633–1706
Патријарх Арсеније III Црнојевић
Предводио је Велику сеобу Срба 1690. године. Сахрањен је у Крушедолу.Догађај · 1509–1516
Подизање Крушедола
Владика Максим, уз помоћ влашког војводе и мајке Ангелине, гради манастир као гробницу Бранковића.Догађај · 1716
Спаљивање манастира
Турци пале Крушедол, а мошти Бранковића бивају растурене.Догађај · 1722–1756
Барокна обнова
Подижу се звоник и трем, а црква добија нови живопис (1750–1756).
Из књижевности
Његовом помоћу, углавном, сазидао је владика Максим манастир Крушедол. То је задужбина и покојиште последњих српских деспота.
Овако је историчар Владимир Ћоровић 1933. године описао Крушедол, мислећи на помоћ влашког војводе Јована Његоја Басарабе.
Пак ти трчи, штогођ брже можеш, Крушедолу б'јелу манастиру, Те ми зовни мог рођеног брата, Мога брата, Максима владику
У народној песми „Смрт Јова Деспотовића“ болесни Јован, млађи брат владике Максима, шаље слугу у „бели“ Крушедол по брата, а мајци Анђелији поручује да се спрема на далеки пут, да је не би растужио.
Архитектура
Други стил
Крушедолска црква има тролисну, триконхалну основу: полукружне апсиде засведене полукалотама, издужени простор наоса и припрату. Сводови су полуобличасти, а осмострано кубе почива на четири ступца. Средњовековна основа данас је обавијена барокним рухом из XVIII века.
Најуочљивији су високи барокни звоник северозападно од цркве и пространи отворени трем уз западно прочеље. Унутра, барокни живопис из 1750–1756. године приписује се украјинском сликару Јову Василијевичу (припрата и олтар) и Стефану Тенецком (наос). На западној фасади и ступцима сачувани су фрагменти живописа из средине XVI века. На иконостасу доминира монументални крст са Распећем.
Где је оригинал
Крушедол Прњавор, Фрушка гора
Повезани споменици
Извори(5)
- Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Крушедол (СК 1040), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Владимир Ћоровић, Историја Југославије, трећи период, XII. Последњи Бранковићи и деспоти Бериславићи, Народно дело, Београд; текст према Викизворнику, ревизија 49209, 1933
- Владимир Ћоровић, Историја Југославије, четврти период, поглавље 19, Народно дело, Београд; текст према Викизворнику, ревизија 49231, 1933
- Википедија (sr), Манастир Крушедол, Википедија на српском језику (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Народна песма, Смрт Јова Деспотовића, Текст према Викизворнику, ревизија 75758
