Пређи на садржај
Минијатура Троноше са бочне стране: камена црква са куполом и високи звоник са тамном капом.
НемањићиСаграђена 1559.

Троноша

Манастир са црквом Ваведења Пресвете Богородице, у Јадру код Лознице · Коренита, Лозница

Троноша код Лознице према предању потиче из времена краља Драгутина, а данашња црква Ваведења Богородице подигнута је 1559. године. У манастирској школи учио је дечак Вук Караџић, а овде је настао и Троношки летопис.

Како је изгледала кад је подигнута

Троноша — Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње.
Уметничка реконструкција изгледа при завршетку градње. Привремена илустрација, генерисана рачунаром.

Минијатура и оригинал

Превуците клизач и упоредите минијатуру са правом Троношом код Лознице. Обратите пажњу на кубе и барокни торањ звоника.

Историја

У шумовитом Јадру, у горњем делу села Корените, налази се манастир за који народ има више прича о постанку него што има сачуваних докумената. Предање га везује за Немањиће, народна песма за браћу Југовиће, а сигурно је да данашња црква стоји од 1559. године. Овде је, крајем XVIII века, дечак Вук Караџић научио да чита и пише.

Прочитај целоПрикажи мање

Троноша се налази у Горњој мали села Корените, 17 километара југозападно од Лознице. Њени почеци обавијени су предањем. Троношки летопис из 1791. године као ктитора манастира помиње краљицу Каталину, жену краља Драгутина, а оснивање се по томе смешта у 1317. годину.

Народна песма нуди своје објашњење. У песми „Милош у Латинима“ Троноша је „задужбина браће Југовића“, јунака косовске легенде.

Чврсто тло историје почиње 1559. године. Тада је, заслугом игумана Пајсија са братством и монаха Арсенија и Генадија из манастира Папраће, подигнута црква посвећена Ваведењу Богородице. Грађена је по узору на старе рашке храмове. Црква је осликана још у XVI веку, али од тог живописа сачувани су само фрагменти на западном зиду припрате.

У време кнеза Милоша манастир је обновљен. Године 1834. цркву су поново осликали молери Михаило Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида, који су радили за најугледније ктиторе у Кнежевини Србији. Исте године Никола Јанковић израдио је и резбарију и већину икона за иконостас. У XIX веку уз цркву је, са западне стране, дозидан камени звоник са високим барокним торњем.

Троноша је била и школа. Пре 1804. године у Србији скоро да није било световних школа: деца су учила по манастирима, код калуђера. Вук Стефановић Караџић, рођен 1787. године у оближњем Тршићу, ишао је прво у школу у Лозници, а затим се као манастирски ђак учио у Троноши. Касније је сам описао како су ђаци зими учили у соби која се у Троноши звала „џагара“.

Манастир је страдао у Другом светском рату, када су уништени и многи рукописи. Данас је Троноша женски манастир Епархије шабачке. У њему је изложен део некадашње ризнице и поставка о школским данима Вука Караџића. Непокретно је културно добро од великог значаја.

Личности и догађаји

  • Ктиторка по предању · XIII–XIV век

    Краљица Каталина

    Угарска принцеза, жена српског краља Драгутина. Троношки летопис из 1791. године помиње је као ктиторку манастира.
  • Градитељ цркве · XVI век

    Игуман Пајсије

    Игуман Троноше заслугом кога је, са братством и монасима Арсенијем и Генадијем из Папраће, 1559. године подигнута данашња црква Ваведења Богородице.
  • Ђак манастирске школе · 1787–1864

    Вук Стефановић Караџић

    Рођен у Тршићу, недалеко од Троноше. После школе у Лозници учио је у манастиру Троноши, где је научио да чита и пише. Постао је реформатор српског језика и писма и сакупљач народних песама.
  • Молер и резбар · XIX век

    Никола Јанковић

    Сликар из Охрида који је 1834. године, са Михаилом Константиновићем из Битоља, осликао цркву и израдио резбарију и већину икона иконостаса.
  • Догађај · 1317

    Оснивање по предању

    Према Троношком летопису, ктиторка је краљица Каталина, жена краља Драгутина.
  • Догађај · 1559

    Подизање данашње цркве

    Игуман Пајсије са монасима из Папраће подиже цркву Ваведења Богородице.
  • Догађај · 1791

    Троношки летопис

    У манастиру настаје летопис који бележи историју и предања о Троноши.
  • Догађај · 1834

    Нови живопис и иконостас

    Обнова у време кнеза Милоша: молери из Битоља и Охрида осликавају цркву.

Из књижевности

а зими пошто би сви ујутру донијели дрва, и потом већи напојили калуђерске коње, а мањи почистили собе, скупили би се у каку собу (која се у Троноши звала џагара) те би им какав калуђер или ђакон показивао да уче читати
— Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српскога, VIII. Закон или вјера – Школа, 1867

Овако Вук Караџић, у књизи „Живот и обичаји народа српскога“, описује манастирску школу какву је и сам похађао. Лети су мањи ђаци чували стоку и радили у пољу, а учило се тек зими.

Да видите лијепу Троношу Код Лознице на р'јеци Троноши, Задужбину браће Југовића
— Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Милош у Латинима, у: Српске народне пјесме, књига друга

У народној песми „Милош у Латинима“ Милош Обилић набраја најлепше српске манастире. Троношу народни певач приписује браћи Југовићима.

Архитектура

Рашка школа

Црква Ваведења конципована је по узору на храмове рашког градитељског типа. То је једнобродна грађевина са трансептом, петостраном олтарском апсидом на истоку и припратом на западној страни, засведена полуобличастим сводовима.

Над пресеком наоса и трансепта диже се купола са осам вертикалних поља, одељених плитким пиластрима који су у врху повезани фризом слепих аркадица. У средини сваког поља налази се узан, издужен прозор. Портали и прозори пажљиво су обликовани двостепеним засецањем у зидну масу. Са западне стране је камени звоник из XIX века, са високим барокним торњем.

Где је оригинал

Коренита, Лозница

Отвори у Google мапама

Повезани споменици

Извори(5)
  1. Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Манастир Троноша (СК 363), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  2. Википедија (sr), Манастир Троноша, Википедија на српском језику (приступљено 4. 10. 2026), 2026
  3. Јован Скерлић, Вук Ст. Караџић, I, Текст према Викизворнику, ревизија 143334, 1913
  4. Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српскога, VIII. Закон или вјера – Школа, У наклади Ане удове В. С. Караџића, Беч; текст према Викизворнику, ревизија 139068, 1867
  5. Вук Стефановић Караџић (сакупио и издао), Милош у Латинима, у: Српске народне пјесме, књига друга, Текст према Викизворнику, ревизија 15152