
Храм Светог Саве
Саборни храм на Врачару, на месту где су спаљене мошти Светог Саве · Београд (Врачар)
Храм Светог Саве на Врачару у Београду подигнут је на месту где су Турци 1594. године спалили мошти првог српског архиепископа. Грађен је са прекидима скоро цео XX век, а мозаик у унутрашњости довршен је 2020. године. Један је од највећих православних храмова на свету.
Како је изгледала кад је подигнута

Минијатура и оригинал
Галерија
Превуците клизач и упоредите минијатуру са правим Храмом Светог Саве на Врачару. Обратите пажњу на централну куполу и четири звоника.
Историја
Године 1594. Турци су мошти Светог Саве донели из манастира Милешеве у Београд и спалили их на Врачару. Три века касније Срби су одлучили да баш на том месту подигну храм свом првом архиепископу. Градња је трајала, са дугим прекидима, скоро читав XX век.
Прочитај целоПрикажи мање
Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ, сахрањен је у манастиру Милешеви, где су његове мошти почивале од 1237. године. Крајем XVI века Срби су се дизали на устанке, носећи на заставама његов лик. Велики везир Синан-паша наредио је зато да се мошти пренесу у Београд, где су на Врачару спаљене 27. априла 1594. године.
Три стотине година касније, 1895. године, стотину угледних Београђана, на челу са митрополитом Михаилом, основало је Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару. Први конкурс за пројекат, расписан 1905. године, није успео: ниједан од пет радова није прихваћен. Ратови од 1912. до 1918. године одложили су посао.
На новом конкурсу 1926. године друга награда додељена је архитекти Богдану Несторовићу. Израда пројекта поверена је њему и архитекти Александру Дероку, познаваоцу средњовековне уметности. Градња је почела 1935. године. Исте године, према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског, подигнута је и мала црква Светог Саве поред градилишта.
Други светски рат прекинуо је радове 1941. године. После рата нове власти дуго нису дозвољавале да се градња настави: тек после 88 молби патријарха Германа, 1984. године, добијена је дозвола. Наставак градње водио је архитекта Бранко Пешић. Литургији у зидинама храма, 12. маја 1985. године, присуствовало је око 12.000 верника у храму и још око 80.000 у порти.
Највећи подухват била је купола тешка 4.000 тона. Изливена је на земљи, а затим, заједно са бакарним покривачем и позлаћеним крстом, хидрауличним дизалицама подигнута на зидове, на висину од 40 метара. Подизање је завршено уочи Видовдана, 26. јуна 1989. године.
Спољашњи радови, са облагањем фасаде белим мермером, завршени су 2004. године. Унутрашњост је, према првобитној замисли, украшена мозаиком. Пројекат је остварила Руска академија уметности под руководством академика Николаја Мухина; преко 15.000 квадратних метара мозаика довршено је од 2016. до 2020. године. Под храмом је крипта са црквом Светог кнеза Лазара, у којој се сахрањују српски патријарси.
Храм је део Светосавског платоа, који је 2021. године утврђен за просторну културно-историјску целину.
Личности и догађаји
Први српски архиепископ · око 1175–1236
Свети Сава
Немањин син Растко, монах, први архиепископ аутокефалне српске цркве и просветитељ. Сахрањен је у Милешеви, одакле су његове мошти пренете у Београд и спаљене на Врачару. Храм је његов кенотаф – симболично гробно обележје.Архитекта · 1901–1975
Богдан Несторовић
Професор архитектуре чији је рад награђен на конкурсу 1926. године. Са Александром Дероком аутор је пројекта храма, који је остао основ свих каснијих радова.Архитекта · 1894–1988
Александар Дероко
Архитекта и врстан познавалац средњовековне уметности. Са Несторовићем је пројектовао храм; по његовим цртежима обрађени су први капители.Обновитељ градње · патријарх 1958–1990
Патријарх Герман
По доласку на чело Српске православне цркве обновио је идеју о наставку градње. После 88 одбијених молби, дозволу је добио 1984. године.Протомајстор · XX век
Бранко Пешић
Професор архитектуре кога је патријарх Герман 1984. године именовао за протомајстора. Прилагодио је првобитни пројекат новим материјалима и техникама и водио подизање куполе.Догађај · 1594
Спаљивање моштију
По наређењу Синан-паше мошти Светог Саве спаљене су на Врачару.Догађај · 1895
Друштво за подизање храма
Београђани оснивају друштво са циљем да се храм подигне на месту спаљивања моштију.Догађај · 1935
Почетак градње
Почињу радови по пројекту Несторовића и Дерока; 1941. прекида их рат.Догађај · 1989
Подизање куполе
Купола од 4.000 тона подигнута је на зидове уочи Видовдана.Догађај · 2016–2020
Мозаик
Руски и српски мајстори облажу унутрашњост храма мозаиком.
Из књижевности
Али се при том Турци преварише. Они спалише само мртво тело светитељево; а родољубиви дух његов живи у целом склопу Српске Православне Цркве и стално загрејава сва српска срца жарком љубављу за народ и веру своју.
Овако је црквени историчар Радослав Грујић 1921. године писао о спаљивању моштију на Врачару. Храм који данас стоји на том месту одговор је на исту мисао: ватра није уништила сећање на Светог Саву.
Друштво за подизање храма Светог Саве оснива се са задатком да оствари давнашњу жељу васколиког Српства подизањем велелепног Храма на Врачару, као месту на којем су спаљене свете мошти Божјег угодника и првог српског архиепископа и просветитеља.
Тако гласи први члан Правила Друштва основаног 1895. године. Од те речи до освећеног храма прошло је више од једног века.
Архитектура
Српско-византијски стил
Конкурс из 1926. године тражио је храм „у слободно модернизованом српско-византијском стилу Лазареве епохе“, за 6.000 верника. Као узори разматрани су цариградска Света Софија и Грачаница. Данас храм у основи има облик грчког крста са куполом над наосом. Дугачак је 91 метар у правцу исток–запад и 81 метар у правцу север–југ; висина до куполе је 65 метара, а са крстом 79 метара. Унутрашњи простор је јединствен, без преграда.
Фасада је обложена белим мермером, а завршни венци око купола и полукупола изведени су од црвеног гранита. На храму се виде четири звоника, осам малих кула и пет конхи. Купола има унутрашњи пречник 30,5 метара; са кружном галеријом споља 39,5 метара.
Где је оригинал
Београд (Врачар)
Повезани споменици
Извори(7)
- Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, Светосавски плато у Београду (ПКИЦ 93), Информациони систем непокретних културних добара, Републички завод за заштиту споменика културе (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Храм Светог Саве, Историјат Храма Светог Саве, Храм Светог Саве, Београд (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Храм Светог Саве, Архитектура и градња Храма, Храм Светог Саве, Београд (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Храм Светог Саве, Фасада Храма Светог Саве, Храм Светог Саве, Београд (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Храм Светог Саве, Купола Храма Светог Саве, Храм Светог Саве, Београд (приступљено 4. 10. 2026), 2026
- Радослав Грујић, Православна српска црква, први део – Стара српска црква, Београд (фототипско издање Крагујевац 1995); текст према Викизворнику, ревизија 48783, 1921
- Википедија (sr), Храм Светог Саве, Википедија на српском језику (приступљено 4. 10. 2026), 2026
